Миленко Бојанић
Изглед
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Миленко Бојанић | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||
Датум рођења | 24. септембар 1924. | ||||||||||||
Место рођења | Арадац, Краљевина СХС | ||||||||||||
Датум смрти | 22. мај 1987.62 год.) ( | ||||||||||||
Место смрти | Београд, СР Србија, СФР Југославија | ||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||
Политичка странка | Савез комуниста Југославије | ||||||||||||
|
Миленко Бојанић (24. септембар 1924 — 22. мај 1987) био је учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије, СР Србије и САП Војводине.
Биографија
[уреди | уреди извор]Миленко Бојанић рођен је 24. септембра 1924. године у Арадцу код Зрењанина. Народноослободилачкој борби је приступио 1943. године. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1944. године.
После рата обављао је многе функције:
- секретар Среског комитета КПЈ у Зрењанину и Бечеју
- члан Окружног комитета КПЈ за северни Банат
- посланик и делегат скупштине САП Војводине, СР Србије и СФР Југославије
- члан Извршног већа САП Војводине и СР Србије
- председник Извршног већа СР Србије од 7. маја 1969. до 6. маја 1974. године (Влада Миленка Бојанића)
- генерални директор Југословенске инвестиционе банке
- професор на Економском факултету у Крагујевцу
- генерални директор Завода „Црвена застава“
Умро је 22. маја 1987. године у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.
Литература
[уреди | уреди извор]- Енциклопедија Југославије (књига друга). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1982. година.
Категорије:
- Рођени 1924.
- Умрли 1987.
- Политичари из Зрењанина
- Комунисти Србије
- Југословенски партизани
- Друштвено-политички радници САП Војводине
- Друштвено-политички радници СР Србије
- Друштвено-политички радници СФРЈ
- Посланици Скупштине СФРЈ
- Председници Владе СР Србије
- Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду